Dana 21. i 22. maja 2014 u Skoplju, Republika Makedonija, uz podršku OEBS - Misija na Kosovu, Kosovskom institutu za pravosuđe u saradnji sa Akademijom za sudije i tužioce "Pavel Satev" Makedonija, organizovao regionalnu konferenciju na temu "reforme krivičnog pravosuđa u regionu - Izazovi, trendovi i prelazak na sistem krivičnog postupka adversal"
Glavni cilj ove konferencije bio je da se kroz razmenu iskustava i ideja za unapređenje regionalne saradnje u pogledu reformi u krivičnom postupku u cilju prevazilaženja izazova sa kojima se susreću u ovom procesu.
Glavni fokus prezentacija i diskusija ove konferencije bio je da temama; preliminarna istraga procedure i ubrzane procedure, dokaz na glavnom pretresu da se fokusira na novim tehnikama ispitivanja (direktnog ispitivanja, unakrsno i dodatno ispitivanje) i pregovore o sporazumu o priznanju krivice. Ove teme su uručili predstavnici određenih po svaku zemlju učesnicu, dok oni prethode prezentacije priznati stručnjaci u oblasti.
Drugog dana konferencije, učesnici su diskutovali metodologiju obuke i nastavnog plana i programa obuke za implementaciju Zakona o krivičnom postupku, u kom slučaju je takođe dao konkretne ideje za dizajn zajedničkog programa obuke na kojima se organizuju zajedničke aktivnosti u budućnost.
Konferenciji su prisustvovali sudija, tužilaci, advokata i predstavnika institucija za obuku iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije i Kosova. Kao gosti na konferenciji bili su stručnjaci iz američkih ambasada na Kosovu i Makedoniji, kao i predstavnici projekata koji su podržani od strane Evropske unije.
_oixnimccvo.JPG)
Završni dokument Konferencije
Na osnovu preporuka navedenih u Zajedničkoj Regionalnoj Konferenciji za obuku u pravosuđu "Regionalna reforma krivičnog zakona "Izazovi, trendovi i promena oblika krivičnog postupka". Konferencija je održana 21-22 maja 2014 u Skoplje.
Među
Pozadina: 21-22 maja 2014, je odrzana Regionalna Konferencija u organizaciji Akademije za sudije i tužioce "Pavel Satev" Republika Makedonija i Kosovskog Instituta za Pravosudje. Ova konferencija je podržana od strane Misije OEBS-a na Kosovu i Misije OEBS-a u Skoplju. Konferencija je okupila aktere pravosuđa (sudije, tužioci, branioci i direktora akademija) iz različitih jurisdikcija u regionu, kako bi razgovarali nove izazove i promenljive trendove u sukobu oblike krivičnom postupku. Pravda Navedeni zvaničnici tokom dvodnevne konferencije obratili su se potrebe za saradnjom regionalnih akademija za obuku u vezi sa obukom nosilaca pravosudnih funkcija u oblasti novih krivičnih postupaka. U ovom slučaju, članovi međunarodne zajednice koji su bili prisutni na konferenciji, pristali da podrže akademije u njihovim naporima da se promoviše regionalna saradnja i rad na zajedničkim programima i programa obuke.
Slede preporuke u tri kategorije na koje strane su se složile:
II. Predlozi za aktivnosti/zajedničkom nastavnom programu:
III. predlozi za finansijsku podršku navedenih preporuka:
Na osnovu preporuka navedenih, Regionalna akademija /centri/ Institucije će preduzeti inicijativu da organizuje aktivnosti/zajedničke projekte.
Će organizovati sastanke i godišnjih konferencija akademija /centri/ ustanove, takve sastanke da bude podržane iz sredstava izdvojenih pojedinačno iz tog razloga.
IZVEŠTAJ REGIONALNE KONFERENCIJE ZA PRAVOSUDNU OBUKU
"Reforma Krivičnog Zakona u Regionu: Izazovi, trendovi i transformacija na adversal sistem krivičnog postupka”
21-22 maj 2014, Hotel ARKA, Skopje
Rezime: 21-22 maja 2014, održana je gorepomenuta konferencija organizovana od strane Akademije za Sudije i Tužilaca Republike Makedonije i Kosovskog Instituta za Pravosudje, uz podršku Misije OEBS-a na Kosovu i Misije OEBS-a u Skoplje. Ova konferencija okupila je Akademije Pravde /Instituti Kosova, Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Federacije Bosne i Hercegovine. Crna Gora je bila pozvana, ali nije prisustvovao zbog zvaničnog državnog praznika. Pored toga, konferencija je imala značajno učešće od strane međunarodne zajednice, delujući u Prištini i Skoplju.
Cilj ove konferencije je imao dve perspektive: da dovede Akademije Pravde od sve zemlje bivše Jugoslavije zajedno sa ciljem poboljšanja međusobne saradnje i za tretiranje trendove, izazove i nova krivična kontradiktorni postupak koji su predstavljeni u svim zemljama ek - Jugoslavije (isključujući Sloveniju). Dva ciljevi konferencije bili zadovoljavajući ispunjeni, u nadi da će se tako nešto nastaviti u budućnosti, na osnovu angažovanja učesnika i zaključaka tokom konferencije. Ispod je pun izveštaj o dvodnevnoj Konferenciji.
21 Maj (dan I)
Otvaranje Konferencije:
Konferenciju su otvorili Domaćini, Sudija Anita Arnaudovski i Lavdim Krasniqi. Sudija Arnaudovski u početku pozdravio prisutne i predstavila ekspert/moderatore. Ona, u ime grupe, izrazio žaljenje za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju za svoje gubitke zbog nedavnih poplava. Zbog promenjeno ime Makedonske Akademije, nekoliko dana pre konferencije, Sudija je predstavila pred učesnicima novo imenovanje ove akademije - " Pavel Šatev " i objasnio njenu istoriju. Dalje iz obavljenog posla od strane Akademije tokom izrade novog Zakonika o Krivičnom Postupku (ZKP) Makedonije. Izražavajući zahvalnost međunarodnoj zajednici, tako da pomaže u sprovođenju obuke akademiju za novog Zakonika o Krivičnom Postupku, a naročito Misija OEBS-a u Skoplju i Američka Ambasada. Obuka za novi Zakon PP, su forumi za identifikovanje dileme, gde treneri dolaze sa predlozima za Ministarstvu Pravde da izradi/izmeni zakon. Sudija Arnaudovska na zatvaranje pozvao učesnike da otvoreno razgovaraju o svojoj istoriji i zajedničkih tradicijama.
Lavdim Krasniqi, u ime Kosovskog Instituta za Pravosudje (KIP), zahvalio i Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, što uprkos poplavama oni su se pridružili konferenciji. Dalje, g.Krasniqi je objasnio kako je pošela ideja prošle godine da se organizuje takva regionalna manifestacija zajedno sa Ralfom J. Bunche, a kako bi bilo dobro da se vidi učešće svih učesnika u zajedničkoj Konferenciji. On dalje zahvalio sudiju Aneta i Makedonsku Akademiju i Misiju OEBS-a na Kosovu, koja je omogućila ovaj događaj, okupljajući sve zainteresovane strane da razgovaraju o inovacijama KZ svih regiona. On je dalje dodao da su inovacije koje će biti razmatrane na konferenciji su samo malo i da ona treba da služi kao inicijativa za buduću saradnju između regionalnih akademija, u cilju razmene svoja iskustva i znanja. Računamo na međunarodne podrške za takve inicijative. Najzad, g. Krasniqi pozvao druge direktore Akademije da preduzmu slične inicijative i da organizuju slične manifestacije u regionu.
Mile Mojkovsk: Član Saveta Javnih Tužilaca Makedonije, bio je prisutan na otvaranju i naglasio da usvajanje ZKP došao posle toliko godina sprovođenje starog koda. Ovaj kod inicira nove načine za jačanje borbe protiv korupcije i kriminala, i pruža osnov ljudskih prava zagarantovanih Ustavom Makedonije. Novi kod je promenio krivični postupak na taj način jačanje uloge tužioca, obezbeđivanje sprovođenja skraćenom postupku, sporazum o priznanju krivice, itd . Nove aktivnosti predviđene novom Zakoniku su završena teorijska i praktična strana i sada čekaju rezultate. Znanje sudija i tužilaca su od presudnog značaja za davanje efekat ove reforme. Ovaj događaj je veoma važan za razmenu iskustava sa novim kodom i za diskusiju i usaglašavanje sa zakonima EU. Konferencija treba da obezbedi razmenu najboljih praksi, ali i dileme koje se pojavljuju kroz interaktivnu diskusiju među učesnicima.
Faik Arslani: Zamenik Predsednika Vrhovnog Suda Makedonije, bio je prisutan na otvaranju i obratio se konferenciju u ime predsednika Višeg Suda. On je rekao da je Makedonija napravila značajan korak u reformi Krivičnog Zakonika, koji je stupio na snagu prošle godine. I dalje smo u početnoj fazi primene novog ZKP-a. Reforma je promenio ceo koncept zakona, napuštajući istražni sistem, i uvođenje sistema adversal. Ovaj novi koncept je potpuno drugačiji od starog zakona koji je primenjen za 50 godina.
Nikola Dodevski: Predsednik Advokatske Komore Makedonije, bio prisutan na otvaranju i počeo čestitajući Akademiju za novu imenovanje Akademije "Pavel Šatev". On je dalje naveo da Pavel Šatev je osnivač Advokatske Komore Makedonije, tako da je smatrao kao važno prisustvo advokata u obuci održanim za novog Krivičnog Zakonika. Imajući u vidu značajne promene koje su se dogodile, posebno, obezbeđivanje jednakosti stranaka, prava okrivljenih, jednak doprinos stranaka u proveru grešaka. On je dalje rekao da postoji dobra teorijska osnova - zakon - važno je da se obezbedi njegovo pravilno sprovođenje. G. Dodevski dalje naglasio značaj razmene iskustava i najbolje prakse, kao što je pravo na slobodu okrivljenog i korišćenju alternativnih mera, kao što su uslovni otpust, lišenja slobode, kao poslednje sredstvo, alternativnih kazni zapostavljena kategorija - " ove su teme za razgovor koje sam u potrazi za slušanje u konferenciji, zaključio je on.
Sesija I: Preliminarna istraga procedure i ubrzane procedure:
Ekspert/moderator: Tužilac Dijana Kajmaković (Federacija Bosne i Hercegovine)
Kajmaković počela svoju prezentaciju naglašavajući značaj razmene iskustava, izazovima i dilemama. Bosna i Hercegovina ima dugogodišnje iskustvo u implementaciji suparničkom sistemu - od 2003 - pa želimo da pomognemo i drugim kolegama iz regiona, dodao je tužilac. Ona je govorila o svom nedavnom iskustvu u Beogradu, gde se razgovaralo o direktno ispitivanje, unakrsno ispitivanje i preusmjeravanja. Dalje o izazovima sa kojima se suočavala na početku sprovođenja zakona. Jer zakon je bio nametnut i kao takav je trebalo da se odmah sprovede. Novi Zakonik je objavljen u Službenom Glasniku 29. jula i 1. avgusta, njegova primena je obavezujuća, jer su kriminalci znali zakon bolje od samih tužilaca. U to vreme javni tužioci su preplavljeni sa velikom količinom slučajeva, kao što Srbija sada suočava isto iskustvo.
Kajmaković je objasnila prava i dužnosti tužioca na osnovu Zakonika Bosne i Hercegovine, ističući da Javni Tužilac je vrsta "direktora istrage" i odluči koliko brzo i ekonomično bi trebalo da bude proces istraga. Advokat mora da počne da razmišlja unapred kako on ili ona će podneti optužnicu.
Za ispitivanje svedoka, gdj. Kajmaković iz slučajevima visokog profila (uključujući medije), rekavši da tužilac mora da pronađe svedoka koji daje najbolje podatke, a onda tužilac mora da pronađe dokaze da potvrdi iskaz svedoka. "
Po pitanju istraživanja, rekla je ona da njena PoverPoint prezentacija nudi mnogo načina kako se može vršiti pretraživanje.
Istrage koje je sproveo tužilac posmatrane u od strane Suda, i na osnovu sudskog naloga. Ovo pomaže da se izbegne mogućnost manipulacije. U Bosni i Hercegovini je važno da javni tužilac - koji vodi istragu - da zaključi istragu na brzi način.
Rokovi u Bosni i Hercegovini su veoma kratki. Uvek postoji mogućnost prekoračenja mandat prethodnog saziva, jer ukoliko nemate dobar tim, i sudija koji razume šta želite da postignete. Sudijama može da im se ne svidja to, ali je važno napomenuti. Sudski nalozi su veoma važni, kao što je svako odlaganje štetan za slučaj.
Posebne istražne mjere - su ušli snagu u Bosni i Hercegovini u 2003, tužioci nisu bili voljni da koriste ove mere u Bosni u početku. Sada takođei Bosna koristi tajnih agenata. Njihova primena se ne posmatra kao nešto više od samog tužioca.
Međunarodna saradnja - na početku se slabo sprovodila, pa gospođa Kajmaković objasnio pitanje saradnje tajnih agenata u EU, Austriji i na teritoriji Bosne i Hercegovine.
Krivična dela koja uništavaju identitet Bosne i Hercegovine –takvi zahtevi su stalno bila odlagana, zajedno sa slučajevima krađe sa međunarodnog karaktera .
Ona je dalje objasnila prava/obaveze tužioca da uključi zahteve za međunarodnu pravnu pomoć, pomoč koja ne može da se uradi na osnovu društvenih odnosa, ali mora da prođe kroz odgovarajuće kanale, kroz relevantnim ministarstvima i institucijama. Srbija i Hrvatska imaju takve timove i to je produktivniji i isplativo, za uzimanje sve informacije u vezi sa istragom.
Na početku primene novog Zakonika, postojala je nedostatak znanja, tako da je ova činjenica izazvala brojne probleme, međutim, sa njegovom primenom i stečenom znanjem je primečeno da novi Zakonik o Krivičnom Postupku se pokazao veoma efikasan.
To je bio opšte objašnjenje prezentacije eksperta, koji je inače struktuiran na sledeći način: i ) prava i obaveze tužioca u skladu sa Zakonom Bosne i Hercegovine; ii ) Istraga (dužnost da prijavi krivično delo, odluka da se sprovede istraga, odluka da se ne sprovede istraga, nalog za obustavu istrage, završetak istrage-Optužbe; Tužilac u nadzor rada ovlašćenih lica); iii ) Tužilac (upravljanje istrage i akcije na istražiteljima; koordinira saradnju policije i drugih organa, referiše zahteve za međunarodnu pravnu pomoć, stvara zajedničke istražne timove, "usmerava" istragu); iv ) Zbirka dokaza (pretres prostorija i lica, privremeno oduzimanje predmeta i imovine, privremeno oduzimanje bez naloga, tretiranje sumnjivim stvarima, saslušanje osumnjičenih, ispitivanja svedoka, istraga i rekonstrukcija slučaja - rekonstrukcija događaja, veštačenja - vrsta ekspertize); V) Specijalne istražne mere iz Zakonika Bosne i Hercegovine (koje su odvojene istrage, krivična dela za koja se može utvrditi specifične istrage);
Diskusije i prezentacije delegacija:
Bosna i Hercegovina - Marin Zadrić, sudija, izjavio je da, iako je 11 godina od kada se primjeni ZKP, još uvek postoje tehnički problemi. Inovacije su prihvaćeni od strane sudova i tužilaštva u prvim danima nakon stupanja na snagu. Međutim, bilo je teško da se odmah promeni sistem, ali Bosna i Hercegovina je dobila veliku podršku od EU i SAD. Kada se usvojio novi Zakonik, sprovoden je i neka vrsta "lustracije" - svako bi trebalo da ulaze u "kolima" treninga. Ali, možemo zaključiti da ni posle 10 godina od njegove primene, kada je reč o reformi pravosuđa, najviše utaknut je krivična sekcija. Svi sudovi morali su da ubrze svoje procese. Naravno, tu je prednost u skraćenja skraćeni postupak. Nijedan sudija nisu videli ovo kao nedostatak potvrde optužbi. Policija koristi iste metode - Američka metoda. Tražene su više obuke za policiju. U ovom slučaju , Diana je naveo nedostatak ispunjenosti uslova, znajući da zakon zahteva ekspeditivno postupak u tom pogledu. Što se tiče naloga za pretres - fokus je na rad policije,oni pripremaju sve za Tužioca da se on pojavi na sudu. Postoji potreba za obuku policije, oni su važni akteri u postupku. Mnoge greške su napravljene, ali moramo naučiti iz naših grešaka.
Poseban problem koji dovodi u igru upotrebu specijalnih istražnih mera i prepadi - u Bosni i Hercegovini mora se proći kroz mnoge institucije. Verovali smo da ne bi bilo više potrebe za to, pa Ustavni Sud je odlučio da preduzme akciju - i možete biti suočeni sa takvim problemom. Ustavni Sud Bosne i Hercegovine u ovom slučaju odlučio da ne treba da postoji racije dok postoji sudski nalog.
Posebne istražne mere su korisni za Tužilaštvo o prikupljanja dokaza za konkretno delo – ovo čini sve ostalo. Sud usvaja posebne istražne mere, međutim, sposoban branilac može uvek imati prigovora, kao svaki Zakonik ima formalnu prirodu. Međutim, sve ove norme obezbeđuju brzu proceduru. Sporazum o priznanju krivice, takođe pomaže da se ubrza postupak.
Bosna i Hercegovina - Miralem Porobić, Advokat, izjavila je da je novi Zakonik o Krivičnom Postupku stvorio probleme jer Bosna i Hercegovina ima nekoliko nivoa krivičnog procesnog prava, na državnom nivou, na nivou Federacije, nivo Republike Srpske i Brčko Distrikta nivo. Ja predstavljam klijente iz svih oblasti. Za posebne istražne mere, kontrolu računara i mobilnih telefona itd. presretanje, četiri zakoni su isti i imaju praznine. Na primer, u potrazi na računaru (specijalna istražna mera), za pretresanje stana (mora biti dva svedoka). Naš odnos prema istraživanjima konfiskovanih računarskih podataka, kada se bave digitalnom forenzikom, jeste da ne treba da postoji istraživanje na konfiskovanom računaru; tako da istraživanje treba da se uradi na kopije podataka. Dok je druga stvar istraga od strne stručnjaka. Ako odbrana ima pravo da sprovede istragu, nijedan advokat u Bosni i Hercegovini nema odgovarajući softver za to. Samo policijska odeljenja su opremljena sa dobrim digitalnim kvalitetom forenzičke. Ovo postavlja pitanje jednakosti strana u postupku. Trajanje istrage bio je 6 meseci, ali pitanje je šta će se desiti kada se završi istraga?
Kosovo - Besim Kelmendi, tužilac, govoreći o inovacijama ZKP izjavio da se Kosovo suočava istim odredbama koje su izazov, ali u isto vreme efikasno da bi imali fer suđenje. Kosovski ZKP predviđa četiri faze: faza istrage, faza optužnice, faza postupka, i pravna sredstva. Sve to prethodilo je faza prikupljanjih informacija. Policija ima ovlašćenje za prikupljanje informacija, u kojoj fazi, tužilac takodje ima pristup. Zadnji rok za policiji da izveštava kod tužilaca je 24 sata od trenutka kad policija prima informaciju.
Dok što se tiče pitanja oštećenog, ZKP je naglasio činjenicu da oštećeni ima mnoga prava, uključujući i pravo da traži od tužioca produženje pritvora. Postoji posebna jedinica u okviru Kancelarije Državnog Tužioca - jedina na Balkanu - koji se bavi zaštitom žrtava u krivičnom postupku.
Rok za donošenje odluke o krivičnoj prijavi je 30 dana. Nametljive mere tajne i tehnička su slične onima u regionu. Svaka informacija koja se postiže kroz ovih mera je prihvatljiva. Istraga se sprovodi u roku od dve godine, u posebnim slučajevima može da ide i do šest meseci dodatno vreme, tako da pravilo je 2 godine, a isključenje je 2 godine i 6 meseci .
Drugo pitanje je i obaveza da se razmotri dosije predmeta i ispita okrivljenog tokom preliminarne faze stvar koja je nova, ali kada se radi o krivično delo kažnjivo ne više od tri godine, dovoljno je pismena izjava. Dok sledeče je posebna prilika da se istraže.
Odluka da se angažuje stručnjak uzima se od strane tužioca a ne od strane sudija, a okrivljeni ima pravo da predloži specijalnog eksperta u Tužilaštvu, ili da sam angažuje jednog.
Efektivne inovacije su pitanja od konfiskacije. Oduzeta imovina može da se proda, tako da žrtve su kompenzovani, dok ostatak ide u državni budžet; Konfiskovano oružje/municije se unište; konfiskovano vozila, aviona, itd. preneti na Vladu.
Rokovi pritvora od pre optužnica su se promenile: Tužilac može primeniti zahtev u roku od mesec dana, ili 4 meseca, ili osam meseci ( u slučajevima kažnjivo preko 5 godina). Drugi izuzetak je da sud može odlučiti da se produži pritvor do 18 meseci.
U poslednje vreme, pitanje međunarodne saradnje uključuje sve dokaze prikupljene ne putem međunarodne pravne pomoći, zasnovan na pretpostavci da država pruža dokaze priključivanjem pismenog obaveštenja, pod uslovom da takvi dokazi su prikupljeni na osnovu nacionalnog zakona.
Moderator Kajmaković pitala da li Kosovski tužioci sprovode istragu, gospodin Kelmendi je rekao da policija i tužioci imaju dobar odnos, a taj pristup se promenio od kada Policija je postao deo istražnog tima. Voditeljka u ovom slučaju je naglasila da je veoma važno učešće tužioca u ranijoj fazi istrage.
Makedonija, Aleksandar Markovski, javni tužilac, izjavio je da ukoliko želimo da predstavljamo sve rizike i dileme mi ćemo morati da zadržimo konferenciju nekoliko nedelja. Makedonski ZKP je dizajniran sa visokim uključivanje teoretičara. ZKP je stupio na snagu pre 5-6 meseci i kao takav predstavlja potpunu revoluciju u odnosu na stari, koji je imao mešoviti karakter sa inkvizitorskom tehnikom. Cilj novog postupka je da se ubrza mehanizam i uključuju iskustva onih koji su prošli kroz isti proces, što je veoma važno za nas. Mi trenutno se suočavamo sa problemima u implementaciji, ali ja verujem da će biti bolje kasnije. Ja mogu da kažem da je predmet mog rada kao tužilac udvostručen od stupanja na snagu novog Zakonika. Dalje Moderator Kajmaković pomenula odnos tužilac -policajac, kao slabu tačku, ona navodila da: moramo i mi da koristimo iskustva Bosne i Hercegovine. Naravno mi treba da imamo za cilj da poboljšamo oblasti odnosa između policije - tužioca. Policija uzimaju mnoge akcije, ali je potreban nadzor tužioca. Što se tiče odnosa sa policijom, postoji Protokol saradnja potpisan između Policije i Carine. Nadamo se da će takav protokol promeniti odnos između tužilaca i policije. Sudija garantuje ljudska prava u mnogim istražnim aktivnostima (pretres, itd.), Ali po moje mišljenje nije ovde uključen sudija, dok tužilac je glavno telo garancija ljudskih prava u tom pogledu. Konačno, nove specijalne istražne mere smatraju se kao nova sredstva.
Moderator Kajmaković, naglasila je da pošto svi tretiraju pitanje specijalnih istražnih mera, predložila da OEBS organizuje još jednu konferenciju na ovu temu.
Hrvatska, Andrea Šurina Marton, Opšti Zamenik Direktora Državnog Tužioca, izjavio je da je ZKP usvojen u decembru 2008, ali je stupio na snagu samo za organizovanog kriminala 1. jula 2009, istraga koju je predvodio Državni Tužilac i istražni sudija, kao nova uloga. Hrvatski Ustavni Sud (KZ) je proglasila nekoliko odredaba ZKP kao neustavan, zbog njihove neusaglašenosti sa standardima ljudskih prava i Evropske konvencije.
Na osnovu KZ ove odredbe su ukinuta odlukom donetom u 2012, a nove inovacije ponudjene su u decembru prošle godine. Hrvatska je promenila svoj ZKP pet puta u poslednjih nekoliko godina.
Novi koncept je značajno promenjen i Hrvatska pokušala uskladiti sa standardima Evropske konvencije. Reforme su imali za cilj ojačanje istrage. Novi zakon predviđa sankcije u pogledu rokova, ovo je nova inovacija (institut).
U roku od tri dana osumnjičeni mora biti obavešten da se vodi istraga protiv njega. Zakon reguliše Istragu (pun postupak) za krivična dela kažnjiva do 5 godina, a kada postoje slučajevi kažnjavanja do 5-15 godina, direktna optužnica. Istrage se može sprovesti za krivična dela preko 15 godina. Pravo na žalbu - istražni sudija je onaj koji odlučuje o tome. Stranke treba da se pridržavaju roka. Ispitivanje svedoka vrši se od strane istražnog sudije.
Tužioci su dužni da završe istragu u roku od šest meseci a ako ne, treba da obavesti Vrhovni Državni Tužilac. U komplikovanim slučajevima, Vrhovni Državni Tužilac može produžiti rok do šest meseci. Zakon ne predviđa mere o posledicama ukoliko se ne poštuje rok.
Pravna pomoć je inovacija delimično regulisana, delimično izmenjena. Stoga je predstavljena još jedna serija sredstva koji se bave sa osumnjičenim i žrtve.
Oštećeni može tražiti neke dokaze, a tužilac je dužan da ga obavesti, inače žrtva ima pravo da ide na višim vlastima. Rok u ovom slučaju je 6 meseci. Osumnjičeni i oštećeni mogu se obratiti državnog tužioca za nepotrebno produženje roka.
Moderator Kajmaković ponovo pitala o vezi između Policije i Tužilaštva u Hrvatskoj, a gospođa Marton Surina odgovarala da je taj odnos generalno dobro regulisan i da postoji protokol potpisan između Policije i Tužilaštva da reguliše detaljno aktivnosti u između dve strane.
Slovenija, Drago Šketa, Državni Tužilac i Šef Kancelarije Državnog Tužioca u Mariboru, je izjavio da u Sloveniji istraga ide u dve faze: policijske istrage (bez sudski krivični postupak) i sudske istrage upravljene od strane istražnog sudije. Dakle, postoje tri institucije zaduženi sa zakonskim obavezama: Policija, Državni Tužilac i istražitelji. Međutim, postoji odvojenost između policije i državnog tužioca. Državni tužilac preduzima početak u preliminarnoj istrazi, kada policija obavesti njega da se vrši zločin. Državni tužilac je odgovoran za predloge i uputstva koje on daje policiji. Državni tužilac usmerava policiju, davanjem instrukcija. Državni tužilac usmerava rad i operativne metode i daje smernice policiji koje su obavezne po zakonom, ali državni tužilac ne može primeniti nikakve sankcije policiju. Državni tužilac i policija zavise jedni od drugih .
U pretkrivičnom postupku, Državni Tužilac odluči i predlaže upotrebu posebnih mera. Nakon preliminarne istrage, a ako postoje razlozi, Državni Tužilac podiže krivičnu prijavu.
ZKP imao neke izmene, odnosno 8 glavnije: Sudska istraga umesto tužilačke istrage; Uloga istražnog sudije; uključivanje agencija za sprovođenje zakona (FIU, Uprave za sprečavanje pranja novca , itd.); posebno odeljenje Carine; itd.
Zašto ne voditi tužilac istrage? Sa sudskom istragom imamo sve garancije prava i sloboda, itd. Svaki građanin koji nije zadovoljan sa ubrzanim procedurama može da se žali. Postoji nekoliko presuda ECLJP za ovo. U tom slučaju može se implementirati sistem monitora za vreme trajanja suđenja. Sredstva/konfiskovana imovina privremeno dostiže skoro 419 miliona.
Rokovi za preliminarna saslušanja može da ide 3 meseca, plus još tri meseca, do optužnice, i u roku od 2 godine takođe treba uzeti odluka panela.
Srbija, Saša Bošković, Zamenik Tužioca u Javnom Tužilaštvu, rekao je novi Zakonik usvojen u Srbiji u septembru 2013. Novi zakon sprovodi se u posebno odeljenje organizovanog kriminala. Srbija se suočava sa istim problemima kao i ostale kolege u sprovođenju ovog zakona. Mnogi problemi koji nastaju su neki tehničkog nivoa koje se zasnivaju na američkom sistemu i potrebno je vreme za to da se rade punim kapacitetom.
Saradnja između Tužilaštva i Policije je od najvećeg značaja. Policija bi trebalo da shvate da oni ne bi trebalo da postavljaju pitanja.
Sve poslove vezane za pre - istražnog postupka mora da se uradi u skladu sa zakonom. Sporazum o priznanju krivice i marže za odlaganje krivičnog gonjenja, je preselio iz 5-8.
Voditeljka Kajmaković završila sednicu navodeći da su svi učesnici suočavaju sa istim problemima u implementaciji novog ZKP. Nažalost zemlje regiona ne ulažu mnogo u svom pravosudnom sistemu,i da ne bi bilo podrška od strane OEBS-a i bilateralni ambasade situacija mogla je biti i gore.
Sesija II: Dokazi na glavnoj sednici sa fokusom na novim tehnikama ispitivanja (direktne, indirektne i re-direktne):
Ekspert/moderator: Sudija Marin Mrčela (Hrvatska)
Sudija Mrčela predstavio izuzetan izvođenje dokaza na glavnom pretresu , i nove tehnike ispitivanja (direktni,indirektni i re-direktni).
Njegova prezentacija je bila fokusirana na krivičnom postupku, izvođenja dokaza na glavnom pretresu (unakrsno ispitivanje), pravo na konfrontaciju, odbijanje da se uzme svedočenje kroz pitanja koje daju zaključak na kraju.
Za krivičnog postupka, on je naglasio da postoje dva kontradiktorna trendovi: efikasnost i zaštita prava okrivljenog, da se nastavlja dalje sa namerom koju ima sam krivični postupak : da utvrdi istinu, ili da se reši problem. Ovo je bilo dilema da sudija u pitanju kasnije objasnio publici.
On je nastavio sa pitanjem predstavljanja dokaza na glavnom pretresu, odgovarajući na pitanje o tome šta obuhvata izvođenje dokaza, gde se naziva adverzalnog principa i inkuizator ograničena moć suda.
Za predstavljanje dokaza, sudija obrazložio načina ispitivanja svjedoka: direktnog ispitivanja, indirektnog i preusmjeravanja. Sud može saslušati svedoke, bilo da se zovu od strane suda ili od strane stranaka.
Na glavnom ispitivanju on je objasnio da je cilj nije ograničen, ali: parničan, efikasna da utvrdi istinu, izbegava nepotrebno trošenje vremena, i zaštititi svedoke od uznemiravanja ili nepotrebnog nelagodnosti. On je nastavio objašnjavajući da su moguće sugestivna pitanja: po potrebama, da se razvije dokaze; ako se bave kontroverznim pitanjima, uopšte ili lično ( model ICTY); okolnosti koje služe osvežiti pamćenje, pod uslovom da takva pitanja ne utiču na verodostojnost (opet modela ICTY).
O unakrsnog ispitivanja on je prvo objasnio svrhu: I)konstatovanja istin ; i ii) smanjenje kredibiliteta, gde u ovom tačku sudija je nastavio sa tri modela: I) vezivanje (Cro) , NE vezivanje (GB) i "kompromis" (SAD). Generalno, samo predmet direktnog ispitivanja i pitanjima koja tiču na kredibilitet svedoka i sud može da dozvoli istragu drugim stvarima, kao u direktnom ispitivanju. On je dalje objasnio da pregled pitanja koja se odnose vodi obično, hrvatski model: Prvo - povezan, drugi kompromis i napušten.
Generalno, samo u predmet direktnog ispitivanja i pitanjima koja se tiču kredibilitet svedoka, sud može da dozvoli dodatna pitanja. Sudija je dalje objasnila unakrsno ispitivanje, sugestivna pitanja, pozivajući se na gorepomenute, Hrvatski model: pre-obaveza, drugi kompromis i napuštanje.
Prezentacija se nastavila sa zamerke koje proističu iz unakrsnog ispitivanja. Najčešći u regionu kao: one vodeće, ali nezakonite "kapriciozan" pitanje - odgovor nezakonito ili nebitno. On je objasnio neke od primedbi koje su uzete od SAD kao: opravdanje (svedok tvrdi), frustracije (ponavljaju pitanja), Neodredivi (nejasna pitanja ili proširena), Spekulacije (poziva za spekulacije), promocija (u cilju da ošteti).
Na dodatnom ispitivanju, sudija je objasnio da je to učinjeno od stranke koja predlaže svedoka (posle unakrsnog ispitivanja od strane suprotne stranke) i ograničena je na pitanja koja je pokrenula unakrsnog ispitivanja. Odgovor se odnosi na objašnjenju datom tokom sednice pitanja (posebno ako ste već date odgovori " da-ne " i u tom slučaju proverava štetu nastalu ovim odgovorima).
Prezentacija se nastavila sa intervencije Sudije u ispitivanju. Ovo postavlja pitanje da li je sudija dozvoljen da podnese sugestivne pitanja, što može da dovodi u pitanje nepristrasnost sudije.
On je objasnio da ne postoji nikakvo pravilo u FRE, a u Hrvatskoj je izričito zabranjeno.
Prezentacija je izazvala dalje diskusije o pravu na sukobljavanjezaštite, pozivajući se klauzulom sukoba ECLJP, Ustave, itd. i autonomna tumačenje termina svedoka (saokrivljeni). U ovom slučaju pitanje da li ova tačka treba uzeti kao "singl" ili kao pravilo "odlučujuće" – Zlatni kriter ili kristalno jasno? On je dalje nastavio čitanjem iskaza i dužnost suda: preduzetim akcijama za neposrednu ispitivanja; Proces protiv ponderisanje, elementi analize: kao pouzdanost i potvrdnja dokaza, koristeći izazovnu opciju (prigovor, predlog kontradiktorne dokaze itd .), ne postoji jedini dokaz ili osoba koja sama odluči, bez prekršaja, bez elemenata protiv balansiranja.
Prezentacija je nastavila sa odbijanjem uzimanja dokaze rekavši da svi optuženi za krivično delo imaju sledeća minimalna prava: da se uzimaju podaci i saslušanje svedoka u njihovu korist pod istim uslovima kao i svedoci koji su bili protiv njega. Sudija Mrčela zaključio svoje izlaganje rekavši da je to na osnovu dva slučaja: Topic v slučaj Hrvatske, i Horvatić v Hrvatska.
Diskusija i predstavljanje delegacija:
Srbija, Saša Bošković, Zamenik Tužioca Osnovnog Tužilaštva, pozivajući se na pravo da se suoče sa svedocima po starom ZKP zadatak istražnog sudije je bio da obavesti stranku, a prema novom Zakoniku, sada je Obaveza tužioca da obavesti okrivljenog. Što se tiče unakrsnog ispitivanja, smatra da to nije problem, jer optuženi obično imaju priliku da postavljaju pitanja u početnoj fazi postupka, a ako to ne urade, to je njihov problem. Prema njegovim rečima, unakrsno ispitivanje vrši suprotne strane; Sudija može postaviti pitanje (koje nije propisana zakonom, ali se primenjuje u praksi). Problemi sa unakrsnom ispitivanju više se pojave na osnovni nivo i veče. U ovom trenutku, Dijana Kajmaković je intervenisala rekavši da unakrsno ispitivanje je ključ u Bosni i Hercegovini i služi kao odlično sredstvo, i kaže da indirektni pregled dolazi iz modela gde porota odlučuje presudu.
Slovenia, Drago Šketa, Državni Tužilac i šef kancelarije Državnog Tužioca u Mariboru, rekao je da ne priznajemo anglo - američki sistem, ali i dalje mogu postavljati pitanja u skladu sa zakonom; svako može postavljati pitanja sa ili bez odobrenja sudije. Mi imamo neke odluke Vrhovnog Suda i ECLJP iz člana 6 Konvencije o Ljudskim Pravima o pravu na odbranu. Sprovođenje hitne ispitivanje je dovoljno (subpoena) da pozove svedoke koji su stranci.
Hrvatska, Mittermaier Olivera, Sudija Okružnog Suda u Zagrebu, rekao da je sudija Mrcela razgovarao o američki i hrvatski modeli, ali Hrvatska se žurila sa podnošenjem unakrsnog ispitivanja, jer sudovi nisu bili još spremni za audio snimanje. Stoga, Ustavni Sud je poništio odredbe za unakrsno ispitivanje. Stari model sistem za dobijanje zapisnika ne mogu se kombinovati sa unakrsnog ispitivanja. On je iz još dve inovacije, povratak maksimi inkvizitor, kao ispitivanje za svedoka, gde sud ne može da ispituje optuženog.
Hrvatska, Laura Valkovic, advokat iz Hrvatske, rekao je da je ona bila inicijator ukidanja od Ustavnog Suda. Šta je bio razlog da se ukine unakrsno ispitivanje? Imati efikasniji sudski postupci dok indirektni pregled dovodi do daljeg produžen suđenja. U slučajevima sa nekim okrivljenim tokom direktnog ispitivanja, treba uspostaviti kriterijume. U Zagrebu smo imali slučaj gde je trebalo da se ispituje svedok za 6 dana. Gde važna odluka trebalo se uzeti u slučaju konfrontacije.
Makedonija, Sofija Laličić, sudija Osnovnog Suda u Skoplju, rekla je da postoje samo 6 meseci da je počela primena novog Zakonika, nije još uvek vreme da pričamo o njegovim prednostima i manama. Stručnjaci, međutim, su tretirali nedostatke, ali sudije su veoma zadovoljni sa sistemom kontradiktornosti, jer uklanja teret od njih. Imamo jednakost stranka u glavnom postupku direktnog ispitivanja, unakrsnog ispitivanja i preusmjeravanja. Postoji potreba da se ne napusti bilo kakva pitanja bez odgovora. Sudija mora da kontroliše kakva se pitanja postavila, sudija je vrsta menadžera udstva. Sa primenom novog Zakonika za ovih šest meseci, iskreno, nisam video nikakvu unakrsno ispitivanje napravljen u Sudu. Ispitivači moraju biti obučeni za ove nove veštine (direktnog ispitivanja, unakrsnog ispitivanja i re- direktnih). Mi još nismo videli takav sistem u Makedoniji, ali je veoma važno da se razmenjuju iskustva. Ovde smo navikli da vidimo okrivljenog da svedoči. Bilo bi veoma čudno za SAD, jer optuženi ne može se smatrati kao svedok. Počeli smo da shvatamo da drugi dokazi treba da se koristi da dokaže krivicu optuženog.
Kosovo, Florin Vertopi, Advokat, rekao je da postoji jedna iskustvo sa suđenjima od strane međunarodnih sudija (UNMIK i EULEKS), i stoga nije bilo problema da se sprovede suparnički sistem, to je zato što smo imamo anglo - američke iskustvo donete od strane međunarodne sudije, medjutim sudije koje dolaze iz Istočnog Komunističkog Bloka se suočavaju sa problemima koji je doneo novi sistem. Što se tiče međunarodne pravne saradnje tu su neke probleme, posebno u pravosudnoj saradnji sa Bosnom i Hercegovinom. Indirektno ispitivanje je jedna novost. Prethodni Zakonik (UNMIK-a) 2004 zaustavio samo pitanja "kapcio" (oni su se smatrali sugestivna pitanja). Dok novi Zakonik jasno definiše po odredbama novih metoda ispitivanja: Indirektno, direktna i ponovo direktna. Sudski Savet Kosova, Američko Odeljenje Pravde i USAID-a su za tri godine pomažući pravdu i Tužilačkog sistema na Kosovu . Međutim , neke sudije ne pohađaju obuku. Još uvek postoje ljudi koji veruju da je unakrsno ispitivanje je samo sugestivna pitanja, ali je važno da ne bude "kapcioze". Po pitanju dodatnom ispitivanju, svedok tužioca je neprijatelj advokata. Neke odredbe ostaju nejasni, na primer, u vezi sa ekspertima: ako sud poziva eksperta, onda se postavlja pitanje koja stranka će učiniti direktno ispitivanje i koja indirektno.
Bosna i Hercegovina, Marin Zadrić, sudija i predsednik Opštinskog Suda u Mostaru, pitanje materijalne istine je isti kao pitanje istine kontradiktornosti - "piletina ili jaje". Postoji potreba za snimanje sve. Što se tiče video snimanja, trebalo bi da ponudimo sve što imamo na raspolaganju ako je tako zahtevaa stranka. Neki podaci jednostavno ne može da se pročita - tako treba da bude sve slušano i vidjeno. Novi Zakonik ne predstavlja kao problem finansije, ali značaj isključivanja sudije. To je u interesu pravde, da okrivljeni dobije advokata po službenoj dužnosti i Sud ima obavezu da brani zakonitost postupka i osnovnih ljudskih prava.
Mišel Lakomy, Ambasada SAD, rekao je da ne postoji značajna razlika između vas (regiona) i pristup SAD-a unakrsnom ispitivanju. Tužilac je dužan da donese činjenice na sto. SAD sistem nastoji da reši problem, da utvrdi krivicu. Svrha direktnog ispitivanja je da se skrene te činjenice; dok indirektan da dovesti u pitanje ili da uloži prigovor na te činjenice.
Sudija Anita Arnaudovska, došla je do zaključka da je obuka obavezna u Makedoniji. Problem unakrsnog ispitivanja došao tokom ovog treninga. Zbog toga je važno da imamo jedinstvenu metodologiju i razvijemo našu osnovu obrazovanja za obuku sudija i tužilaca. Mi ne možemo uvek računati na američku stručnost, zaključila je sudija.
Moderator, Sudija Mrcela, sudija je dodala da unakrsno ispitivanje je Anglo- Saksonska metodologija i strana našoj publici, ali može dati odlične rezultate. Dakle, sledeće tehnike treba da se instalira i u našoj zemlji.
Sesija III: Sporazum o priznanju krivice po ZKP:
Ekspert/moderator: Michelle Lakomy (U.S.)
Lakomy prezentacija počela predstavljajući svoj rad kao tužilac i nekoliko činjenica iz Hudson Okruga 2011 i juna 2012 - Jula 2013 Dalje obrazložio da koncept pregovora o priznanju krivice, rekavši da su sudije nezavisne u smislu sporazuma kriv, oni mogu da prihvate ili odbace ga u sudu. Predvidljivost je kamen temeljac za razne pregovore za izjašnjavanja.
Ona je dalje objasnio da postoje različiti sistemi u SAD, nakon 51 sudskim sistemima. Postoje jasne smernice kako bi se osiguralo predvidivost u rečenici. Za slučajeve kažnjivo po 3-5 godina zatvora, navedene smernice savetovati sudiju kako da odmeri dokaze. Presuda o kazni smernice su predvidljivi za sve sudije. Predvidljivost i transparentnost su oboje važni.
Dalje je dodao da ponekad sistem postaje sve više adversal. Što znači da sklopi tri noge trke. Suđenje je da se povuku u rat. Na sudije je sudija, a sudija kod priznanje krivice je savetnik.
Ona je nastavila svoje izlaganje govoreci o priznanju krivice pregovorima u regionu, sa fokusom na Kosovu. Dalje predstavila kratku istoriju sporazuma o priznanju krivice na Kosovu, i nastavila sa svojim opcijama za Kosovo (molba pregovaranja, člana 233; preporučuje ukidanje, član 234, primenjen za proglašenje okrivljenog "svedoka saradnika", član 235, posredovanje u postupak, član 232, preusmeravanje, član 184.). Prezentacija je nastavila sa nekoliko zapažanja: 1 branioci često priklanjaju tužiocima, sa mišlju da su tužioci " veoma ljubazan " ; 2. tužioci bi trebalo da budu bezbedniji; oni često nisu voljni da preuzmu svoju ulogu i mislim, na primer, da je uloga sudija da donese odluku o kazni. 3. Tokom sporazuma o priznanju krivice, ZKP kaže da sudije ne bi trebalo da se uključe u pregovore. To ne znači da oni ne bi trebalo da olakša pregovore. Sudije su važni i neophodni za proces. Sudije moraju da preuzmu ulogu " moderatora ", tražeći na primer da li tužilac i odbrana počela pregovore.
Lakomy razrađila dalji postupak posredovanja (član 232), svedoka saradnika (Sekcije 235-239), (član 234), pregovori o priznanju krivice (član 233). Sporazum o priznanju krivice može se pokrenuti po obe strane, ona može da počne pre-optužnicu; Sporazum o priznanju krivice omogućava minimalni procenat redukcije na osnovu količine vremena i saradnje), člana 233. ( 7 ) - 10 % popusta za dogovor na suđenju; 20 % popusta za dogovor pre suđenja; 40% popusta na sporazuma o saradnji; 60 % popusta za sporazum tajno saradnji.
Ona je dalje nastavila sa sporazumom o priznanju krivice tužilaštvo uprave ( član 233 - Tužioci moraju dostaviti sporazum o priznanju krivice je napisan predlog tužioca gornjem regiona, odbrane Pregovori mogu da se pismeno ili usmeno), Prava oštećenog (član 233 (8), učešće suda ( član 233 ( 10 )), imunitet za optuženog (član 233 ( 11 )), potražnja za sporazum o priznanju krivice ( član 233 ( 12 )), o mogućim ( Član 233 ( 13 )), a sporazum o predizbornoj optužnica (član ( 15)).
Diskusije i prezentacije delegacija:
Kosovo, Florin Vertopi, Advokat, rekao je da klijenti ne kažu istinu i pitao da li advokati imaju pristup dosijeima optuženog da vidi da li bi trebalo da počne pregovore o priznanju krivice sa tužiocem? Kosovo je prava borba za uvid u spise tužilaštva.
Urednik je odgovorio da je to bitne tehnike molba da optuženi treba da imaju pristup istim dokazima kao tužioca. Razlika je u tome što sudija nema pristup tokom procesa, samo kada fajl se podnosi za njega/nju.
Ambasada SAD u Prishtinë, Constantine Soupios, Pravni savetnik, navodeći intervenisala na promenu iskaza i intervjuisanje osobu više nego jednom. Ako informacija menja tokom procesa, promena mora da se podnese. Vi bicete informisani o svim promenama kao i tužioc.
Makedonija, Boro Tasevski, Advokat, rekao da smo svi zadovoljni sa primenom novog Zakona o krivičnom postupku, jer stari je bio spor i skup. Makedonija je prošla mnoge reforme u proteklih 10 godina, ali reforma KPK je kao šlag na torti, posebno sa sporazumom o priznanju krivice. Ono što je važno jeste prenos ovlašćenja na javnog beležnika. Međutim, još uvek je rano govoriti o konkretnim postupcima. Novi sistem ima za cilj da postigne oslobađanje opterećenja. Menjač je napravljen da lica koja nisu sudije, Javni tužilac ima ovlašćenje i obavezu ne samo da obezbedi dokaze za slučaj, ali i u korist optuženog, osnovna zaštita Zakona o ljudskim pravima tokom sporazumu o priznanju krivice. Često se žalio da je obezbedeno obuka za tužioce i sudije, ali ne za advokate.
Međutim, ovlašćenja za zaštitu i promociju Ljudskih prava su preneta na institucije koje nisu odgovorni za ljudska prava. U Makedoniji, moramo da se izbegne davanje više ovlašćenja branioca. Međutim, nemamo mnogo iskustva i ja pozivam sve institucije uključene u reformi koji treba da ojača ulogu branioca.
Kosovo, Hamdi Ibrahimi, Predsjednik Osnovnog suda u Prištini, rekao je da oseća kompetentan da govori o ovom pitanju, jer on vodi sud sa ogromnom teritorijom i gde se primenjuje na sporazumu o priznanju krivice. Ovo spada pod alternativnom postupku koji ZKP. Na Kosovu postoje tri kodovi u snazi, važećim zakonima u periodu do 1999, UNMIK-a i kod novu šifru. Svi kodovi su obezbedili alternativne procedure: raznovrsnost, obustavu postupka i sporazum o priznanju krivice.
Kroz institucija slučaju posredovanja završava pre procesa kroz koji se odnosi optužnica smo uspeli da smanje obim posla. Postoji priznanje krivice pred 2013 zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, UNMIK-a, ali su obe strane (odbrana i tužilaštvo) nerado ili nedostatak volje da se pregovara. Advokati imaju tendenciju da misle da "sto gore , to bolje", a tužioci ne mogu imati profesionalnu hrabrost ili jednostavno nije briga, jer da se postigne sporazum o priznanju krivice treba da obezbedi više odobrenja. Međutim, nakon sporazuma o priznanju krivice postignut, nemamo mnogo problema sa njim. Prihvatila. Ali, dogodilo u slučaju da sam imao, koji je trebalo da interveniše i sporazum nije prihvaćen. Nama je potrebna dodatna obuka.
Član 233, na sporazumu o priznanju krivice, stav 13 navodi da sud nije povezan sa stepenom kazne na koje su stranke dogovore. Međutim, ukoliko sud odluči o rečenice izvan ove magnitude stranke ima pravo na žalbu.
Advokati odbrane moraju biti obučeni i da unaprede svoje sposobnosti da zahteva od tužioca da sporazum o priznanju krivice. Dok tužilac bi trebalo da se osećaju sigurnije.
Bosna i Hercegovina, Marin Zadrić, Sudija i predsednik Opštinskog suda u Mostaru, rekao da ja ne misli da svaki sudija bi pristali na kazne kao u sporazumu o priznanju krivice. Međutim, kraći postupak i doprinosi sporazumno reda efikasnu proceduru. Trenutno je značajna akademska debata u Bosni i Hercegovini, ako Sud je dozvoljeno da odbaci sporazum o priznanju krivice, ako nije zadovoljan sa njim (u smislu kažnjavanja). Ako sudija aktivno učestvuje u pregovorima obe strane, mogao je pasti u poziciji u kojoj su obe strane žale pristrasnosti. Sporazum o priznanju krivice treba dobrovoljno prihvaćena, a veoma je važno da budu svesni posledica. Psihološki - posebno u slučajevima alkohola i narkomani - važno je da se sudije i tužioci budu oprezni sa sporazumom o priznanju krivice. Mnogi od nas u svakodnevnoj praksi kada se radi priznanju vide da je optuženi dao punu pravnu pomoć i adekvatna (ja ih uvek pitam da li su zadovoljni). Ako imam i najmanju sumnju, ja odbaciti sporazum o priznanju krivice.
Što se tiče primene ovog pravnog institucije, samog sporazuma, javni tužilac će uključiti klauzulu u dokazima. Nakon ulaska sporazum o priznanju krivice, ona može da se koristi kao svedok za druge kriminalce (to je glavna tačka sporazuma o priznanju krivice).
Što se tiče kazne, ja ne znam ni za kakve pisanih smernica, mislim da svaki javni tužilac ima svoja pravila. On je dalje objasnio konkretne slučajeve gde je ograničena sporazum o priznanju krivice.
Bosnja i Hercegovina, Miralem Porobić, Advokat rekao da zakon ne propisuje način potpisivanja sporazuma o priznanju krivice. Kada tužilac predstavlja advokat misli da postoji dovoljno dokaza za to mi treba da napiše izjavu za sporazum pre presude da optuženi nije kriv. Međutim, ovo pitanje treba rukovati pažljivo. Njegovo priznanje krivice ne znači osudu.
Tužilac Dijana Kajmaković izmereno u, rekavši tužilac je taj koji inicira sporazum o priznanju krivice: "Nemojte očekivati da advokat preuzme inicijativu" Samo prošle godine sam potpisala 45 sporazuma, rekla je ona. Ovo je odličan način i veoma profitabilan; na prvi pogled mi smo bili pod kritikom. Žrtve ne treba zaboraviti u pregovaračkom procesu.
Serbia, Goran Svilar, Zamenik šefa Kancelarije državnog tužioca, priznanje krivice je uvedena u 2009, kao inovaciju u Srbiji. Slažem se da je to korisno sredstvo za borbu protiv kriminala. Neki od njih su već pred sudijama. Mi koristimo neke " trikove " , kada radimo, ne u negativnom smislu. Moje iskustvo je drugačije od ostalih; Mislim da nas stavlja u poziciju sudije. Mi konsultovati sa sudijama. Ja se više fokusiraju na sporazumu o priznanju krivice i pritiska koji dolazi iz javnosti (što je slučaj poznatog srpskog pevača koji je stavljen u kućni pritvor za godinu dana i mi smo suočeni sa velikim pritiskom javnosti ). Drugi pritisak dolazi od advokata. Mislim na osnovnom sudu i ja mogu da kažem da je ovo veoma korisna alatka. Mi smo već primenjuju za kratko vreme, a mi treba više iskustva sa ovim. 750 tužilaca u Srbiji i mi radimo na tome da objedini sudsku praksu.
Serbia, Nenad Vujic, Direktor Pravosudne akademije, rekao je da nema statistički rast u Srbiji. Prelazak iz istrage koju je predvodio tužilac i sporazum o priznanju krivice je jedini način da tužilački funkcija istraga pravilno. Pitanje u Srbiji je da se mnogi slučajevi prihvaćeni i tu je dovoljno tužilaca da se bave njima. Radimo u Srbiji da napravi jedinstvenu sudske kazne. Radimo na slučaju da se reši, situacije u kojima će tužilac ponuditi sporazum o priznanju krivice i okrivljenog na drugoj strani će dobiti minimalnu kaznu. Statistike pokazuju dobru primenu novog Zakona o krivičnom postupku.
Sporazum o priznanju krivice je finansijski bolje jer suđenja su skupe. Ovo pokreće pitanje za advokata, ne samo u finansijskom smislu. Takođe, postoje načini otkrića kroz DNK, mi smo imali slučaj je proglašen nevinim na taj način, iako je proglašen krivim.
On je takođe rekao da tužioci nisu voljni da pregovaraju sporazum o priznanju krivice, jer se nalaze u položaju sudije. Oni takođe imaju pritisak od javnosti; javnost može da znači da su tužioci ne rade svoj posao. Mišel Lakomy ponovila, u tom smislu " predvidljivost " i " doslednosti " su dva važna koncepti. Ako javnost žali da rečenica dobila nije dovoljna, tužilac može obratiti istoriju tužilaštva i državu da svi optuženi dobijaju sličnu kaznu za ovu vrstu prekršaja. Zatim rečenica izgleda pošteno. "Reklamiranje" je takođe važno: tužioci treba da komuniciraju sa javnošću!
Hrvatska, Andrea Šurina Marton, Zamenik drzavnog tuzioca, mi primenjujemo ovaj instrument od 2009, uglavnom u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije. Imali smo veliki broj nerešenih predmeta za tri godine, ali ovo je dobar alat koji pomaže u tom pogledu. Možemo postići sporazum o priznanju krivice za bilo koje krivično delo, osim za dela protiv života i seksualne slobode - u ovim slučajevima tužilac treba da uzme saglasnost žrtve.
Optuženi mora imati branioca od početka, čak i kada to nije propisano zakonom. Ako okrivljeni ne može da plati branioca, privatni nagradu sud mora.
Takav sporazum će biti potpisan od strane stranaka i sporazuma postignutog sa deklaracijom potpisanom datom sudija koji donosi odluku. Sudije ne učestvuju u sporazumu. Ako se ne postigne sporazum sudija treba prihvatiti, ali takođe može odbaciti sporazum o priznanju krivice.
Državni tužilac je dužan da postupi u skladu sa smernicama usvojenim u 2010 , koji sadrži oblik i sadržaj sporazuma. Mišel Lakomy naglasila da ove smernice su ključni faktor za izgradnju " predvidljivosti " i " doslednosti " . Slučajevi gde državni tužilac ne bi trebalo da ulaze u sporazume su ozbiljni zločini i oni koji se bave decom. Kada javni interes, važno je da se izreći kaznu u otvorenom sudu.
Sporazum o priznanju krivice krati vreme i proceduru pošteđeni žrtava (ne suoči ponovne viktimizacije).
Slovenija, Drago Šketa, Glavni državni tužilac u Maribor, imamo sporazum o priznanju krivice za dve godine, ali smo imali sličnu instituciju koja ulazi u zapisnik i je sličan sporazum o sudskoj/sudu. U Sloveniji tužioca ne treba da uđe u sporazum, ali sporazum postignut pred sudijom i ušao u zapisnik. U 2013 su potpisali ukupno 500 ugovora. Od 12.000 odluka, 30 % su koristili ovaj instrument. To je dobar instrument. Sporazum potpisan pred sudijom je obavezan za slučajeve sa više od 3 godine. Može se primeniti kada sudije odlučuju pojedinačno. Što se tiče vodiči, predstavila spektar, ne može biti više od 2 / 3 slučajeva, potreba da se pridržavaju principa proporcionalnosti. Međutim, kao što je instrument je kritikovan od strane javnosti, naročito u slučajevima privrednog kriminala. U jednom slučaju, na primer sajber kriminal tužilac predložio 22 godine i to je bio najbolji. Generalno, tužioci su zadovoljni sa ovog pravnog instrumenta i sudije olakšanje rada.
Završetak I-og dana.
22 Maj (Dan II)
Sesija I: metodologije obuke i nastavni planovi i programi za primjenu ZKP
Moderatori: Aneta Arnaudovska i Lavdim Krasniqi
Moderatori prvobitno uveli koncept sednice, izbog ucesnika koji putuju, jer su neki učesnici morali da se kombinuju u prepodnevnoj sesiji. Prvobitno predstavljen akademije pojedinačne prezentacije, zatim grupnog rada i završio sa prezentacijom nacrta plana i programa.
Hrvatska, Marija Fuchs, Generalni sekretar Pravosudne akademije, dal pregled Akademije. To je javna ustanova i bio deo Ministarstva pravde do 2004. Akademija ima tri glavna programa. Početna obuka je tamo urađeno, koja je deo državne škole i ima pet centara u Hrvatskoj koji su pomoćna tela akademiju. Dva programa pružaju smernice za sudije obzirom na primenu principa kontrole, iskustva, starosti, itd poštovanje. Rad vrši kroz interakciju između trenera i učesnika i uloga kroz simulaciju, pitanja, vežbe, itd. Radionice su obično 4-5 dana, učesnici su sudije, tužioci i policija. To je metodologija rada prema njemu. Tu su i kursevi za učenje na daljinu (e-learning) u krivičnom pravu. Direktor Akademije je sudija Vrhovnog suda. ZKP u Hrvatskoj je prošla sedam amandmana i svi su se obratili i AkademijE, kroz radionice i simulacije. To dalje pod uslovom statistike vezane za održavanje 87 radionica , a od 2009 do 2014 su imali 2260 dolaze iz okružnog suda, opštinskim instancama, itd. U 2012 Akademija je sproveo radionicu sa učesnicima iz Makedonije.
Što se tiče materijala, oni su izrađeni od strane sudija Vrhovnog suda. Predavači se smatraju korisnim i didaktička. Ukupna procena je da su treninzi uspešno održanI i učesnici su napredovale u pogledu inovacija. Oni sistematski traže obuku o novom Zakonika o krivičnom postupku.
Aktivnost u toku procesa radionice i samoevaluacije je 75 % odlično i 25 % dobro/vrlo dobar.
U 2012 radionice koje se bavile dela protiv polne slobode, u 2013 sa dela protiv života i tela, imovine, neprofesionalnog ponašanja u svojoj službenoj dužnosti, itd.
Slovenija, Drago Šketa, Glavni državni tužilac u Mariboru, izjavio je da su inovacije i nova terminologija uvedena u Sloveniji pre dve godine. Prošle godine tužioci uključeni obuku, stručno obrazovanje odeljenje za sudije i oni su organizovani u interni oblik. U Sloveniji, Akademija čini više napora da se obrazuju nove kadrove jer oni moraju da primenjuju nove mere, posebno u oblasti privrednog kriminala (imaju nove izmene u ovom zakonu) . Bolje da finansijsku pomoć u određenim slučajevima. EU nudi podršku pomažući sa obukom osoblja. Održane su konferencije Razni u zemlji i inostranstvu za obuku osoblja, unutrašnjeg i međunarodnog iskustva u EU (kao i u SAD za sajber-kriminala i trgovine ljudima). Seminar je organizovan prošle visokotehnološkog kriminala u Ljubljani prošlog meseca u američkoj ambasadi.
Dva seminara održani su prošle godine za krivična sudija i tužilaca iz Slovenije, kao i iz SAD da usklade metodologije. Obrazovanje nikad dosta, ali imamo dovoljno programe obuke. Mi smo imali problem, međutim sa imovinskim / aktive kreiranih od strane krivičnog zakona i na ovoj temi bio amandamentua godinu dana nakon odobrenja.
Vrhovni sud i tužilaštvo su izradila publikacije kako bi se pomoglo sudijama i tužiocima koji rade na predmetima i posebnim slučajevima.
Serbija, Nenad Vujic, Direktor Pravosudne akademije, rekao je da je Srpska akademija je autonomna institucija u nadležnosti nadzornog odbora devet članova (uključujući i šest sudija). Akademija je direktni korisnik budžeta i ne preko Ministarstva pravde. Program obuke je dvosmerna - početna i stalna - i obuhvata sudije, tužioce, sudske zvaničnike, javnog beležnika i privatnih zvaničnike za primenu.
Što se tiče programa / strategija, on je govorio o strategiji 2018, rekavši da profesionalizam je ključ ove strategije. 95 % od mentora / nastavnici su sudije i tužioci. Stalna obuka može početi peticiju Visokom savetu.
ZKP je imao mnogo amandmana, u 2006 imali smo zakon odobren, ali nikada nije stupio na snagu. ZKP koristimo stari sa nekim amandmanima. U 2012, novi ZKP stupio na snagu tek za organizovani kriminal. Onda smo imali prvi krug obuke, seminare 107 tokom perioda od pet godina, uz podršku OEBS-a i Ambasade SAD.
Zatim je 1. oktobra zakon stupio na snagu, a imalismo dva načina za obuku tužioce: obuku za ovaj ZKP i intenzivnih kurseva gde svaki tužilac i njegov zamjenik su prošli obuku, za dalji prenos znanja svojim kolegama. Obuku uključeni i policija. je bila da se pomire teoriju sa praksom.
Druga faza priprema se vršio kroz proces gde tužioci su organizovane na različite oblasti simulativnog suđenja. Ova obuka je izdzana uz Dijane Kajmaković iz Bosne i Hercegovine. U 2014 planiramo da akademija da postane direktni korisnik USAID-a.
Prema novom Zakoniku o krivičnom postupku smo uveli izmene u cilju poboljšanja ZKP - doveli istrage od strane tužilaca, policajaca i uključuje više aktivno se. Policija imati nadzorna tužilaca, ali i glavu njegovog odeljenja, tako da je ovo pitanje koje treba razjasniti obuku za jačanje ovaj izveštaj. Postoji nekoliko nedostaci primećeni na početku, na primer, tužilac nije bio na mestu zločina, ili doći obučen formalno; Pa to je veština koja se mora razvijati kroz obuku.
Početna obuka se vrši od strane mentora, a drugi deo se vrši putem zajedničkih seminara, praktično praćenje tada, pokušavajući da izbegne teorijskih predavanja. Mi takođe primeniti metodologiju da poboljša učenje kroz simulaciju i to je najbolji način da se nauči.
Bosna i Hercegovina, Marin Zadrić, Sudija i predsednik Opštinskog suda u Mostaru, istakao postojanje dve centara Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, sa Pravosudne komisije Brčko u regionu. Direktori imenuje konkurencije centrima. Nastavni plan i program je odobren od strane Visokog tužilačkog savjeta, ali sudije i tužioci mogu predložiti teme i usklađeni tri entiteta. Treninzi su podeljeni u indukcije i obuke za saradnike.
Radne metode su zasnovane na tematskoj obuku: ljudska prava, krivičnog prava, građanskog prava. Obuka se odvija u vrstama obuke radionice i često su regionalna. Imali smo dve velike simpozijume krivičnog prava 400-500 sudija koji su prošli obuku, i ove organizovane simpozijume već 11 godina.
Treneri su imenovani od strane Vrhovnog saveta tužilačkih i istaknuti su sudije, tužioci, profesori prava. Termin je pet godina. Trend obuke sastoji se od stolova i radionica, ali se uvodi učenje na daljinu.
Obuka za nove metode ZKP su obično fokusirani na istraživanja i novih pravila u glavnom pretresu (direktni, indirektni i dodatno ispitivanje). Najbolji način da se nauči nije kroz eks - katedra. Obuka se sprovodi kroz simulacije i igranje uloga. Posebna obuka je potrebna za maloletničko pravosuđe i zahteva trenera da bude overen.
Makedoni, Aneta Arnaudovska, AJPP, rekla je da kada novi ZKP je izradila radna grupa pri Ministarstvu pravde, akademija je počela pripreme za obuku. Onda nakon usvajanja Akcionog plana za implementaciju nove radne grupe je nastao i bio sam direktor. Napravili smo koordinaciju ciljnih grupa, u koje su uključivale pravosudna policija, kao i pripremu svih uključenih strana. Mi smo pratili koncept interdisciplinarnu obuku, uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova, javnom tužilaštvu, Advokatske komore, OEBS, Ambasadom SAD, EU, itd.
Ciljne grupe su policija, finansijska policija, Uprava carina je takođe održao obuku četvorodnevnu i radionice za sve ove grupe. Trening trenera (TOT) pokrivena deset tema. Organizovali smo i studijska putovanja za sudije, tužioce, advokate, policajce, itd. U Hrvatskoj. Drugi trening je postao putem TAIEKS i posete ECHR.
Imali smo četiri grupe nastavnika koji su radili dizajn priručnika. Inicijalna obuka ima četiri modula plus specijalizovanu obuku. Sudije i tužioci su pohađali napredne kurseve obuke uz podršku OEBS-a i Ambasade SAD.
Publikacije: mi se obuka ne samo instituciju. Akademija treba da uradi analize, istraživanja i statistiku. Mi smo prevedene više od 200 odluka Evropske konvencije. Sada smo suočeni sa pitanjem publikacija, uključujući programe obuke, materijala itd. , Tako obuka hoda pravilno.
Obuka nije samo forum da se upoznaju sa novim zakonom, ali da razgovaraju dileme. Nastavnici bi trebalo da predloži izmene ZKP, da projektuje promene, pa čak i tokom treninga primetio nedoslednosti.
Četiri grupe su formirane za PPC trenera, kao radna grupa da odmah odgovori na sve probleme koji nastaju brzo, i držite obuku za praktičara. Savet mora da odluči za posebnim potrebama, a mi treba pomoć od američke ambasade, OEBS, ICITAP, ABA ROLI, itd.
Kosovo, Lavdim Krasniqi, Direktor Kosovskog instituta za pravosudje, rekao je da je KIP je nezavisna institucija koja je osnovana od strane OEBS-a u 2000 onda je osnovana zakonom u 2006 i ima mandat da trenira sudije i tužioce, kandidati za sudije i tužioce i osoblje.
Povezan sa inovacijama u ZKP, na Kosovu koji stupio na snagu u 2013, a mi smo imali tri dana da se pripreme za to . Šta smo uradili kao KIP da pripremimo?
Prvo, uz pomoć Ambasade SAD, Vrhovni sud, Sudski savjet i Tužilački Kosova smo formirali radnu grupu koja je uključivala predsednika Vrhovnog suda i glavnog tužioca. Zatim pripremiti akcioni plan za organizovanje seminara za stručnjake, uključujući one koji su izradila novi kod. Okrugli sto je trajao nekoliko dana i imala je za cilj da identifikuje nedostatke u novom kodu i predložiti rešenja.
Radna grupa je preporuka da se treba preispitati u toku obuke, Ministarstvo pravde izdalo nacrt amandmana na ZKP i / ili SB i KC pitanju pravna mišljenja ili navođenje.
Drugo, grupa stručnjaka izradila je plan intenzivnog treninga (6 meseci plan). Između januara i juna 2013 održano nekoliko treninga. Oni su pratili skoro svi sudija / tužilaca, primene intenzivnu obuku za sudije i tužioce. Kroz e - learning platformi je dobio pitanja i komentare sa sudijama i tužiocima.
Uticaj novog Zakonika o krivičnom postupku je u nastavku programa obuke za sudije i tužioce, prijemnog ispita (struktura) početnu obuku programa za sudije i tužioce i obuke trenera programa.
Kontinuirana obuka za novi kod obuhvataju: tokom 2009 - 2013 za razvoj obuke veštine suda (Nita). Tokom 2013 KIP ugostio četiri tabele (dvodnevne), 18 (trening kontinuiranog programa obuke i usavršavanja programa). Korisnici su bili sudije i tužioci svim slučajevima, advokati, policijski i carinski službenici i uslovni otpust.
Morao sam da promenim program početne obuke (PPO): neki moduli su promenjena da odražava promene koje su se pojavile kao posledica stupanja na snagu ZKP. Pravi izazov je sada da se identifikuju potrebe za obukom. Mi takođe treba da proceni da li je obuka obezbeđena je efikasna.
Struktura prijemnog ispita je bazirana u nekim slučajevima građanskim i krivičnim terenu sa više zakonskih rešenja.
Ostale prateće aktivnosti obuhvataju izradu PPC Guides (benchbooks) za krivični postupak i Treninga za trenere (vještine zastupanja na suđenju).
Diskusije:
Jedno od pitanja je bilo: šta ako trener daje netačne odgovore na polaznika tokom obuke? Svi su se složili da trener treba da budu oprezni i treba da se uzdrži od davanja odgovora, ako znate da postoje različita mišljenja o nekom pitanju.
Bosna i Hercegovina, Marin Zadrić, Sudija i predsednik Opštinskog suda u Mostaru, izjavio je da su pet do šest modula pripremljen za novi kod i oni su dostupni svima i veoma su korisne. On se pozvao na sudsku praksu u Strazburu i njegova primena u Bosni i Hercegovini, pita da li možemo primeniti Konvenciju EU i ne domaćeg prava (što je donekle u suprotnosti sa Konvencijom)? Ustavni sud može proglasiti da je zakon u suprotnosti sa Konvencijom, zaključio je on.
Dijana Kajmakovic, Eksperte/Moderatore nga Bosnja dhe Hercegovina, tha se ajo shkon në Serbi për ti trajnuar hetuesit dhe se nuk ka nevojë për këtë, pasi që konferencat sikur kjo mundem më mirë ti trajtojnë këto nevoja.
Maqedoni, Boro Tasevski, Advokat, izjavio da bi obuka za nove inovacije ZKP aktivno uključe sve advokate. Mnogi advokati treba da bude su nastavnici i treneri.
Aneta Arnaudovska zaključila je raspravu rekavši da postoji potreba da se dizajnira obuku, procenjeno vreme trenera, trening mora biti efikasan, materijali za obuku treba da budu visokog kvaliteta, postoji potreba za razmenu materijala. Metodologija mora biti praktičan, uz aktivno učešće. Mi treba da se podigne kvalitet obuke. Takođe postoji potreba za stalnom obukom na stalnoj osnovi, posebno za ispitivanja tehnike.
Rad u grupama, četiri odvojene grupe.
Završne preporuke:
Grupa I (preporučene teme obuke)
Grupa II (preporučene teme obuke)
Trajanje obuke: najmanje 2 dana; Ciljne grupe: policija, državni tužioc, sudije, advokati.
Grupa III (preporučene teme obuke)
Grupa IV (preporučene teme obuke)
Konačno, sudija Aneta je preporučila da razmena kandidata za obuku na ZKP sprovodi u regionu. Predstavnik Hrvatske akademije je predložio da se ove preporuke dolazi iz dobrog evropskog projekta, dakle Slovenija i Hrvatska - kao članica EU u ime grupe prijave za finansiranje u okviru EU. KIP Direktor se složio sa idejom da se poboljša nivo regionalne saradnje i kraj predložio da:
Da navedene preporuke četiri grupe koriste kao okvir, deliti sa učesnicima i donatorima se poslati kao sledeći projekat.
26-06-2014